Bih navijacka scena

Sve o bih navijackoj sceni(slike,klipovi...)

Navijacke grupe u Bih

The Maniacs Željeznicar
Horde zla Sarajevo
Ultras Mostar
Lešinari Banjaluka
Skripari Siroki Brjeg
Red army Mostar
Sokolovi Slavija
Fukare Tuzla
Čelik Robijaši

S[center]ARAJEVO - HORDE ZLA: Kako legenda kaže, navijači Sarajeva su dobili ime po naslovu jedne od epizoda stripa o Zagoru, koji se slučajno zatekao na stolu kafane hotela "Beograd" (danas "Bosnia"), u kojoj su se 1987. godine okupili najvjerniji tifozi tima sa Koševa kako bi osmislili strategiju svog organiziranja. Prve navijače Sarajevo je dobilo netom po osnivanju, 1946. godine, ali organiziranije navijanje, uglavnom na istočnoj tribini koševskog stadiona, počinje kada su počeli sami sebe zvati onako kako ih navijači Želje danas pogrdno nazivaju - Pitari. Nakon prelaska na sjevernu tribinu i promjene imena u Horde zla, navijači Sarajeva se registriraju na sudu i, uz pomoć čelnika kluba, dobivaju prostorije, organiziraju prikupljanje članarine i prodaju rekvizita, čime finansiraju kupovinu pirotehnike. Na utakmicama lige bivše Jugoslavije znalo se, prema tvrdnjama iz Hordi zla, okupiti i do 5.000 navijača, a protekli derbi potvrdio je da je otprilike toliko onih najvjernijih navijača ostalo na tribinama stadiona Koševo i onda kada je rezultat bio 3:0 u korist najljućeg rivala. [left]www.fksinfo.com" alt="" />

ČELIK - ROBIJAŠI: Asim Demiri, vođa Čelikovih navijača, za Robijaše kaže da su prva zvanično organizirana navijačka skupina u BiH jer postoje kao udruženje građana od 1999. godine. Ovo udruženje ima oko 1.000 članova, prije se i plaćala neka članarina, ali sada, kako reče Demiri, "raja nema para". Povlastica za članove kluba je to da sa članskim kartama mogu ući na sve utakmice plaćajući ulaznicu samo jednu marku. Robijaši ne drže prodaju navijačkih rekvizita, nemaju prostor u kome bi se sastajali, a plaćanje odlaska na Čelikova gostovanja najčešće ide po principu zajedničke kase - svi daju po dvije-tri marke, a nešto malo pomogne i klub. Robijaši, odnosno nešto nasilniji dio Čelikovih navijača, nisu poznati kao pretjerano gostoljubivi domaćini, jer nerijetko, po završetku utakmice, na izlazu iz Zenice naprave "sačekušu" vozilima koja napuštaju stadion bombardirajući ih kamenicama. "Imaš 300-400 djece koja lupaju autobuse, ali ni ja ni udruženje navijača ne možemo preuzeti odgovornost za to. Za vrijeme utakmice mi nekako održavamo red tako što se pet-šest starijih momaka rasporedi po tribini", kaže Demiri, istovremeno potvrđujući tradicionalni animozitet navijača Čelika i Sarajeva:

VELEŽ - RED ARMY: Navijači Veleža bili su poznati diljem ex-Jugoslavije, pogotovo u vrijeme zlatne generacije BMV-a: Bajevića, Marića i Vladića. Jedan od predratnih navijača, predstavnik fun kluba "Red Army", priča kako jezgro Veležovih navijača čini dvadesetak momaka koji su i prije rata bodrili "rođene". Oni su registrirali fun klub u jednoj od općina u Mostaru, a finansiraju se, kako kažu, preko klubova Mostaraca. Tvrde da ih sada ima od tri do četiri hiljade, a za 500 najvatrenijih je bivši gradonačelnik Safet Oručević platio ulaznice za sve utakmice na stadionu Vrapčići do kraja prvenstva. Odlaske na gostovanja plaćaju iz svog džepa, ali će uskoro dugoročnije riješiti finansiranje tako što je uz pomoć kluba i uglednijih Mostaraca pronađen poslovni prostor i donirano navijačkih rekvizita u vrijednosti 10.000 maraka. Zarada iz tog "Crvenog butika" će ići u kasu navijačkog udruženja. Navijači Veleža kažu da u Mostaru poštuju sve koji su "iznad njih", a da se jedino ne mogu sa "seljacima". Paze se, kako kažu, sa momcima iz splitske Torcide, od kojih nabavljaju pirotehniku. Od onih sa kojima se ne paze, dobivaju uvrede, pa i nešto gore: "Meni su u Bugojnu glavu razbili jer je nas bilo dvadeset, a njih hiljadu. U Tuzli nam istovremeno dižu tri prsta i viču 'Jebo vas Tuđman'!?" [center]

ŠIROKI BRIJEG - ŠKRIPARI: Navijači Širokog Brijega su već tri mjeseca registrirani kao udruga građana, a okupljaju navijače nogometnog i košarkaškog kluba. Robert Crnjac, jedan od vođa Škripara, koji, prema njegovim riječima, postoje od 1987. godine, kaže da će finansiranje navijačke udruge ići kroz sponzorstvo i donacije sa ciljem i da se uvede prodaja hrane i rekvizita na utakmicama. On ističe kako se udruga, čije članstvo broji oko 500 najzagriženijih fanova, bavi prije svega organiziranjem navijača i tvrdi da, od kada postoje, nema incidenata na utakmicama. Ranije je bilo okršaja, posljednji sa navijačima Zrinjskog, ali sada sve rade uz prethodni dogovor sa policijom, kako kod kuće, tako i na gostovanjima. Policija kamerom snima tribine, pa Škripari mogu napraviti i bakljadu, uz uvjet da se sve završi na tribinama. Crnjac kaže kako posebno pamti dolazak u Sarajevo, na utakmicu sa Željom, kada je sve besprijekorno funkcioniralo jer ih je do stadiona dopratila policija, a potom su ih i Manijaci dobro prihvatili. Škripari su ovo zapamtili, pa su uzvratili gostoprimstvo. [center]

RINJSKI - ULTRASI: Navijači Zrinjskog napravili su 1998. godine Društvo prijatelja kluba - Zrinjevci, a najvatrenija skupina je egzistirala pod nazivom Ultrasi. Leo Zovko, vođa navijača Zrinjskog, kaže kako klub navijača postoji još od 1994. godine, a trenutno ima oko 750 članova. Sa članskim iskaznicama, koje koštaju 1,5 maraka mjesečno, navijači ulaze na značajnije utakmice, a finansiraju se od prodaje suvenira i pomoći kluba.

U tekstu o navijačkim skupinama klubova Premier lige pomen su sigurno zaslužili i navijači tuzlanske Slobode, bihaćkog Jedinstva ili banovićke Budućnosti, ali, zahvaljujući nezainteresiranosti rukovodstava pomenutih klubova, Dani nisu bili u mogućnosti stupiti u kontakt sa navijačima. [center]

Лешинари

Као фудбалски клуб који је основан далеке 1926. године Борац је увијек имао изузетно добру подршку са трибина, међутим у другој половини осамдесетих година у бившој Југославији долази до правог навијачког бума на који ни Бањалука није остала имуна. По први пут се на источној трибини поред уобичајених застава и шалова појављују и транспаренти окачени на ограду источне трибине. Први пут се транспарент са натписом Вултурес (Лешинари) појављује 18. новембра 1987 године на куп утакмици са новосадском Војводином. Иза тог имена је стајала група момака која је на мало другачији фанатичнији начин жељела пружати подршку свом клубу. Великој навијачкој еуфорији и повећавању броја људи из навијачке групе Вултурес доприњеле су изузетно добре игре Борца у Купу, у сезони 1987/88. и уласком бањалучана у финале. У финалу купа бивше Југославије бањалучки Борац је укрстио копља са Црвеном Звездом и на изненађење бројних навијача, маја 1988. године освојио куп као први друголигаш у историји бивше Југославије коме је то пошло за руком. Поред великог броја бањалучана који су дошли бодрити свој тим на јужној трибини стадиона ЈНА налазила се и велика група младића који су иза транспарента Вултурес пружали знатну подршку својим љубимцима. Освајањем купа Бањалуку захвата навијачко лудило које се преноси из утакмице у утакмицу гдје Борац и на домаћим и на гостујућим теренима прати велики број навијача. Уз такве навијаче и фудбалери су имали много више мотива за игру, па су постизали изванредне резултате.Уз фанатичну подршку својих навијача Борац обезбјеђује улазак у Прву савезну фудбалску лигу. Поред подршке коју су Лешинари пружали на домаћем терену, група навијача прати свој клуб скоро на свим гостујућим утакмицама пружајући изванредну подршку свом клубу. Најмасовнији одласци били су у Љубљану, Винковце, Бачку Паланку, Шабац и Дубровник, али су транспаренти Вултуреса били присутни на и на многим другим гостовањима, и много су значили бањалучким фудбалерима. Те сезоне забиљежено је и неколико инцидената у којима су учествовали Лешинари што се управи, али и органима реда није свидјело, јер нису били спремни да прихвате овакав начин навијања. Те године долази до неспоразума на релацији навијачи-управа-органи реда гдје врхунац настаје на утакмици Борац-Кикинда када је милиција брутално претукла домаће навијаче, а све због неколико димних бомби и петарди које су у то вријеме за комунистичку власт били нешто ново што се није желило толерисати. Уласком у прву лигу Лешинари постају једна од најбољих навјачких група у бившој Југославији. Оно што постаје препознатљив стил Лешинара јесте велика подршка својим љубимцима и кориштење велике количине пиротехнике

Sokolovi - Srpsko Sarajevo bodre sportske kolektive iz Istocnog Sarajeva, a najpoznatiji su zbog podrske FK Slavija koja se takmici u Premijer ligi BiH.

Teku sati, dani, sedmice, mjeseci, godine, decenije...

Fukare iz Tuzle žive več više od 20 godina i isto toliko godina tuzlanskim ulicama odzvanja:
"Mi smo Fukare iz grada Soli
qrac nas boli Tuzla nas voli"
Fukare
To su oni momci iz Tuzle koji navijaju za Slobodu i piju tuzlansko pivo. Izgledaju mirno, ali ako zatreba skočit će na tebe kao bijesan ris.
Prošlo je mnogo generacija, momaka, furki, stilova, poraza, pobjeda, uspjeha, neuspjeha. Puno se toga promijenilo, ali ostala je SLOBODA DO GROBA.

Problema, propusta i grešaka je uvijek bilo i bit će, ali iz njih treba da izvući pouke te da se uzdignemo i budemo još jači. Svako onaj koji dođe na utakmicu i nije ga briga ni za čime treba znati da momci koji vode organizaciju tribine ulože puno truda, napora i ličnog vremena da bi tribina izgledala što ljepše, organizovanije i bolje. To treba svi da poštujemo.
Da bi bili još jači svi treba učestvujemo u radu i organizaciji grupe.
Jedna utakmica završi očekuje nas druga.
Odmora nikada nema.[left][center]